Gledam pre neki dan s prozora klince koji se spremaju da igraju fudbal. Jedni su zvezvda, drugi Partizan. Jedan mali vice: "Ja sam Ciric", a drugi mu odgovara: "Ma kako Ciric kad je on otisao?", pa dobro... "Onda sam Cakar"... "Ma i on je otisao"..."A Hristov?"... "E, za njega ne znam", odgovara ovaj drugi malo upuceniji, a ja im dobacim s prozora: "Ode i Hristov", a mali me pita: "Pa ko je onda ostao?"... Stvarno, ko je ostao?! Preslisavam se u sebi. Ode Cira, Nisa, Goce, Cakar, Damjan, Viktor, Tesa... U bog te, otisli su svi koji su mogli da odu, u stvari nisu otisli , vec su "prodati"! Cira ode u Barsu, Nisa u Bordo, Makedonac u Englesku, a Cakar u Satore, Satero, ili tako nekako?! Nikad cuo. Valjda je Francuska u pitanju?! Ko bi ga znao. Pa nije valjda dotle doslo da je taj neki tim na "S" bolji i veci od Partizana, i da je nasem najboljem strelcu i potencijalnom idolu klinaca veci gust da igra za njih nego s Partizanom u Evropi... Za svoje Grobare?!

Odose sitni igraci, 10 u proseku svake sezone, ali ajd' da odlaze u jake evropske timove, nego u neke danske Lucane ili svedske Beceje. Posto vec petnaestak godina vodim beleske i iz novina isecam sve moguce podatke o Partizanu, pronadjem ja te sveske, cisto da vidim i da se podsetim ko je tu sve bio i kuda je otisao. Da ne idem predaleko. Nailazim na sezonu 88/89. i prvo nalecem na vokrija, uh, kakav silan igrac, ode u Nim. Ni pre ni posle toga nikad nisam cuo za njega. A par meseci pre njega Nikica Klincarski potpisuje a neki danski klub, cije ime nisam ni zapisao. Verovatno nisam znao da procitam, ili ga novinari nisu ni saopstili zbog njegove velicine. Pa dalje pise: Vermezovic odlazi u Spaniju (?), Uske i matori Brna u Mec, Stevic kao neperspektivan u Rad, a koju godinu kasnije Milinko Pantic u Olimpiju. Miloje zapalio u Brest, Milko Djurovski u Groningem. Zamislite, mi rasturimo Groningema, prvi put posle sto godina docekasmo proleceu Evropi, a uprava umesto da pojaca tim, ona na kraju sampionata prodaje Milka, u zivotnoj formi, istom tom Groningemu. A sta se desilo pre toga? Dinamo Bukurest... i kraj!!! A sta bi sa Goranom Stevanovicem?  Ode momak pre sest godina, niti se zna gde je niti sta radi... Par godina kasnije Bogdanovic odlazi u Majorku, pa tamo bi otisao eventualno na godisnji odmor desetak dana. Stanojkovic potpisuje za "mocni" Degerfors, a najbolje levo krilo, Krcmarevic, pridruzuje se centarfour Scepanovicu u slavnom kiparskom Apolonu. Evo i Vorkapica, ode u spanskog drugoligasa Herkulesa... uh, tako strasno ime! A Dzoni Novak, navodno zbog situacije u zemlji, odlazi iz Partizana u Tursku. Krcmin parnjak po levoj strani, Nebojsa Gudelj, pojacava Logronjes, kojem je jos krajem '92. prodat "klinac iz nase skole" Dejan Markovic. Ista situacija ponavlja se i '95. kada Veljko Paunovic (77. godiste) odlazi u Atletiko. Jokan i Mijat su prodati "slavnim" spanskim timovima Ovijedu, odnosno Valensiji... I tako smo se otarasili svih nepotrebnih "matorih" igraca (matorih od 23 godine), kako bismo od sopstvenih snaga pravili tim za buducnost. Osvojeni su svi domaci trofeji u "zestokoj" konkurenciji, a onda ponovo po starom dobrom pravilu odose maltene svi. Kapiten Nadj u 21. godini potpisuje za Betis, Curovic (Vitese), Vasiljevic (Osasuna), Djurica (Turska) i Besirevica (Lerida), nismo posteno ni zapamtili, jer u Partizanu nisu proveli ni dve sezone. Bjekovic junior, brze – bolje ode za Adijem i Savom, a potom u jeku prvenstva prodajemo Djanija i evo dodjosmo na kraju do Cire, Cakara, Goceta, Nise... Spremamo tim za Ligu sampiona, a glavni aduti su nam Tomic (21 godina), Svetlicic, potom Stojisavljevic i Rankovic, koji zajedno nisu odigrali ni deset utakmica aa Partizan, te mali Ilic (18 godina) i povratnik Isailovic koji je svoj debi u CRNO-BELOM dresu imao protiv purgera.

Ovih par poslednje nabrojanih uz jos nekoliko novih klinaca lako bi mogli da postanu novi idoli Juga, ali ko zna da li cemo im zapamtiti face ili ce i oni vec u januaru-junu biti prodati nekom Zenes Esu, Vajleu ili MIPI 47.