Kada ste poslednji put videli dobar grobarski grafit u Beogradu?

Da li je grafit "S verom u Boga..." jedini kog se secate? Naravno, postoji gomila "PFC", "Grobari", "Partizan", potpisa ekipa sa Juga, uz po koji "Ciganske picke" ili "Sisaj zvezdo", ali sve to nije dovoljno. Uteha nije ni to sto su cigani jos gori, i sto osim United Force i ponekog veselog lokalca takvih akcija i nema (izuzetak za pohvalu je solidan stari kolor grafit "BSK" i Brdjani koji su poceli da obelezavaju svoj kraj).

Grafiti su, inace, u svetu najpopularniji, najjeftiniji nacin da se nesto poruci ljudima. U doba komunizma na Istoku bili su jedini necenzurisani vid oglasavanja. Iz tog vremena su i sulude zatvorske kazne za pisce grafita. Na zapadu ih koriste sve alternativne grupe ljudi (politika, muzika, razni pokreti). Ipak, najveci broj grafita po Evropi su navijacki. Navijaci ih koriste za pokazivanje kome pripada neki deo grada, za pozive na gostovanje ili kao potvrda hrabrosti, (pored fight –a, svakako). Ima i onih simpaticnih nepoznatog porekla ("Partizan" na Stanford Bridge –u u Londonu).

Prednosti grafita su velike. Dobar i lep grafit primetice svako ko pored njega prodje, vecina ce ga i zapamtiti. Moze da se i napise gde god pozelis – ko sme, i ostaje jako dugo dok se ne ofarba fasada ili srusi zgrada.

Zato su grafiti bitna stvar u stvaranja imidza grupe. Koreografije i bakljade se pamte dugo, tuce takodje, salovi i zastave su neophodni, ali ne treba zaboraviti da ce grafit ostati godinama na svom mestu i potsecati ljude na ono sta ste hteli da porucite. Po principu ko vise grafita, taj vise fanova, treba pozuriti sa akcijama. Mora da se zna ciji je ovo grad. Zato, Grobari, sprejeve u ruke... Da se i u tome pokaze da nam je mesto u Evropi.