|
28. januar 2004
godine ostace zapamcen kao prvo organizovano navijacko putovanje jedne srpske
navijacke ekipe u “neprijateljsku” Hrvatsku! Oko 20 grobara “juzni front” i
“Grobari Srbija” je pomocu automobila, vozova i buseva uspelo da dodje do
Zagreba u sopstvenoj reziji, bez znanja uprave! Odmah je usledilo trazenje
hotela gde su smesteni igraci Partizana da bi se stupilo u kontakt sa upravom,
kako bi nam omogucili ulazak u halu! Karte smo kupili o svo trosku i trebalo je
samo uspedi da se udje u halu! Posto su gotovo svi stigli u ranim jutarnjim
casovima bilo je vremena na pretek da se proseta gradom, da se nesto pojede i
naravno popije (kasnije smo zakljucili da im je to Ozujsko i jedino vredno u
celoj zemlji!) Uz slikanje sa salovima, ispruzenim pesnicama i sa tri prsta
vracamo se u hotel gde ocekujemo polazak u halu. Dolaze igraci, tu smo i mi,
zatim brdo novinara, prijatelji kluba … Svi smo bili puni vere da ce se pokazati
drugo lice od onog od pre dve godine, i da ce se slavlje nastaviti citavu noc!
Dolazimo do hale, uz pesmu i prozivanje novinara sa kojima smo se ustekali u
bus. Pretresaju nas, i bez incidenta nas sprovode do hodnika gde cekamo jos
nekih pola sata da nam obezbede mesta u hali, sto mi koristimo da se grupno
slikamo. Ulazimo u halu, bez ikakvih problema, izgleda da nas nisu ocekivali,
tako da nisu ni provalili ko ulazi! Smestaju nas na vrh tribine gde nas ukupno
ima oko 40-50! Odmah na pocetku istice se veliki revolt njihovih inspektora i
zandarmerije sto smo tu, tako da su diktaturu i tiraniju odmah poceli da
koriste! Krenuli su da hapse dvojicu momaka, jednog zato sto se skinuo u majcu
GS i zato sto se pomerio dva metra od nas da se slika (!) i drugog zato sto je
zapalio cigaretu (!!!) Krenuli smo da odvajamo kerove od nasih drugova ali dalja
intervencija dzukaca nas je naterala da se pomirimo sa tim da oni moraju iz hale
da ne bi tako svi zavrsili! Kao vrhunac svega najveci glavonja od inspektora nam
se obraca recima “budete li pisnuli, aplaudirali ili mrdali se bicete svi
isterani napolje”
Pocinje utakmica, nas jos uvek niko ne provaljuje, ubise nas na parketu, tako da
i da smo hteli nismo imali cemu da aplaudiramo! U drugoj cetvrtini bolja igra na
terenu dovodi do tisane u hali u par navrata, u kojoj se mogao cuti samo nase
dranje i uzvici! Polako hala kapira da ima “jos nekoga u hali” i pocinju prva
prozivanja! Do poluvremena je sve ostalo na njohovom soku, dok u puazi mi
ustajemo a inspektori sedaju cime su videli par grobarskih salova i od cistaca
parketa do retkih pravih navijaca u hali pocinje dranje, revolt, prozivanje!
Nisu mogli da veruju – da smo tu i da se nismo zaboli u misije rupe vec ih
prozivali koliko je to objektivno bilo u nasoj mogucnosti! A murije nigde, svi
insprktori sede a ispred i levo bocno od nas sam pet zandara! Shvativsi
ozbiljnost situacije samo smo cekali trenutak kada ce krenuti ka nama ali oni su
samo pretili povicima “dodjite p..ke jede ovamo (!?)” i slicne, cak su i likovi
koji sede pored nas ustali, pomerili se nekoliko metara i pocelo da nas “poziva
d aim dodjemo”! I pored neopreznosti murije, oni se ne usudjuju da krenu na nas,
i sve prekida pocetak trece cetvrtine!
Sta bi bilo da su igraci nastavili sa dobrom igrom stvarno neznam, onako sramnom
igrom “nam nisu dozvolili “ da opet podignemo halu na noge, tako smo do kraja
utakmice samo gledali skandaloznu igru naseg tima. Na kraju utakmice cela hala
slavi, bespotrebno je govoriti da je u svemu najmanje bitna pobeda Cibone vec
poraz Partizana! Ovoga puta je milicije bilo vise tako da se sve zavrsilo na
bacanju petardi i upaljaca na nas, tako da su svoju sansu prokockali (nadamo se
njihovom dolasku u Beograd i da nam se ukaze ista sansa kao njima) i murija ih
je bez problema sve isterala iz hale! Cekali smo nekih 20 min. da bi nam se
procistio put do busa.
Nastaje problem da nemamo kako da se vratimo kuci, na sta nam inspektor kaze da
to nije problem i da odemo do hale! Srecom nalecemo na ljude iz uprave koji
ispadaju sasvim korektni i izlaze nam u susret, pogotovo Sibinovic! Nalazi se
resenje gde se deo novinara seli kod igraca a mi upadamo na njihovo mesto!
Odlicno smo prihvaceni od strane novinara sa kojima smo se zezali do 6 i 30 kada
stizemo u Beograd!
Dakle Grobari su dokazali da i u losem stanju jos uvek imaju najvece i
najvernije srce na navijackoj sceni, i da kao i uvek do sada PRVI pisu novo
poglavlje navijacke istorije na ovim prostorima! |