Dvadeset i osmi januar 2004 godine ostace zapamcen kao prvo organizovano navijacko putovanje jedne srpske ekipe u Hrvatsku, od okoncanja rata! I ranije su Grobari prisustvovali utakmicama Partizana u centru Drazen Petrovic (pogledaj reportaze) i to 2 puta. Prvi put 2 grobara su dosla iz Beograda u pratnji srpske policije, provocirajuci hrvate sa Partizanovim obelezjima, do incidenta nije doslo. Standardno ustasko kurecnje. Drugi put 2 grobara iz Republike Srpske dolaze na svoju ruku,setaju se gradom,slikaju i borave u lozi sa nasim novinarima. Bili su to veliki podvizi,ali ovaj put desilo se nesto drugo...

Nakon gostovanja JF -a u Marseju,Madridu,odlicnog Novog sada....apetiti su porasli. Prvo se pricalo o odlasku u Rim i Barselonu,ali pare i vize prave problem. Iznenada se kod velikog broja ljudi javlja ideja o mogucem odlasku u Zagreb. S`obzirom da su do sada (od 92) samo ''velike face'' medju Grobarima skupile muda i otisle,izazov je bio stvarno veliki. Naravno,mladji frontovci su uvek bili extremisti i bilo je dovoljno samo povesti pricu o tome... Grobari Srbija i Novosadjani odlucuju da odu u Zg prvi,za njima mladji i formira se dobra ekipa. Ono sto je napravilo problem je najavljivanje pojedinih Grobara (preko neta) da se dolazi u Zagreb. Svi su ocekivali probleme,sacekuse,hapsenja,ali niko nije odstupio. Medjutim Purgeri nas nisu shvatili ozbiljno i po tome se vidi kolika je to bila bajka i nemoguca misija,za njih.

Ali oko 25 grobara “Juzni front” i “Grobari Srbija” je pomocu automobila, vozova i buseva uspelo da dodje do Zagreba u sopstvenoj reziji, bez znanja uprave! GS krecu nocnim busom i stizu u 06:00 izjutra,mladja ekipa preko Banja luke stize u 13:00,Novosadjani kolima oko 12:00,a 2 ekipe iz Bgda busom oko 14:00 i 15:00. Kako je ko dolazio,tako je isao do hotela ''Opera'',koji je bio odredjen kao mesto sastanka i u kome su bili igraci i novinari. Dolaze Grobari,a nasi ne mogu da veruju svojim ocima! 30 ljudi je doslo u Zagreb,seta se gradom,slika kod spomenika (onih ispisanih) sa salovima,dize 3 prsta i juri purgere! Sibinovic (Sibine grobaru!) nam sredjuje ulaznice sto je spustilo tenziju,jer karata na blagajni nije bilo (i do tamo smo se prosetali) . Cakic je doneo u Srbiju vesti: ''40 frontovaca je sa nama u hotelu!''. Ostatak ekipe koji je ostao u Bgdu je bio u LIVE prenosu desavanja. Zvone telefoni,prenose se price...opsta ludnica! Ocekivanih Hrvata nema,samo po koji onako izgubljeno gleda kako se slikamo sa grobarskim obelezjima. Posle obilazka grada i ludog provoda moze se zakljuci da je Ozujsko jedina stvar koja vredi u ''Bjelom gradu''.

Dolazimo do hale, uz pesmu i prozivanje novinara sa kojima smo se ustekali u bus. Pretresaju nas, i bez incidenta nas sprovode do hodnika gde cekamo jos nekih pola sata da nam obezbede mesta u hali, sto mi koristimo da se grupno slikamo. Ulazimo u halu, bez ikakvih problema, izgleda da nas nisu ocekivali, tako da nisu ni provalili ko ulazi! Smestaju nas na vrh tribine gde nas ukupno ima oko 40-50! Odmah na pocetku istice se veliki revolt njihovih inspektora i zandarmerije sto smo tu, tako da su diktaturu i tiraniju odmah poceli da sprovode! Krenuli su da hapse dvojicu momaka, jednog zato sto se skinuo u majcu GS i zato sto se pomerio dva metra od nas da se slika (!) i drugog zato sto je zapalio cigaretu (!!!) Krenuli smo da odvajamo kerove od nasih drugova ali dalja intervencija dzukaca nas je naterala da se pomirimo sa tim da oni moraju iz hale! Kao vrhunac svega najveci glavonja od inspektora nam se obraca recima “Budete li pisnuli, aplaudirali ili mrdali se bicete svi isterani napolje!” . Pocinje utakmica, nas jos uvek niko ne provaljuje, ubise nas na parketu, tako da i da smo hteli nismo imali cemu da aplaudiramo! U drugoj cetvrtini bolja igra na terenu dovodi do tisane u hali u par navrata, u kojoj se mogao cuti samo nase dranje i uzvici! Polako hala kapira da ima tu “jos nekoga” i pocinju prva prozivanja! Do poluvremena je sve ostalo na njihovom soku, dok u pauzi mi ustajemo a inspektori sedaju cime su videli par grobarskih salova i od cistaca parketa do retkih pravih navijaca u hali pocinje dranje, revolt, prozivanje! Nisu mogli da veruju – da smo tu i da se nismo zaboli u misije rupe vec ih prozivali koliko je to objektivno bilo u nasoj moci! A murije nigde, svi insprktori sede,a ispred i levo bocno od nas sam pet zandara! Shvativsi ozbiljnost situacije samo smo cekali trenutak kada ce krenuti ka nama ali oni su samo pretili povicima “dodjite p..ke jede ovamo (!?)” i slicno, cak su i likovi koji sede pored nas ustali, pomerili se nekoliko metara i poceli da nas prozivju da im dodjemo! I pored neopreznosti murije, oni se ne usudjuju da krenu na nas, i sve prekida pocetak trece cetvrtine! Sta bi bilo da su igraci nastavili sa dobrom igrom stvarno ne znam, onako sramnom igrom “nam nisu dozvolili “ da opet podignemo halu na noge, tako smo do kraja utakmice samo gledali skandaloznu igru naseg tima. Na kraju utakmice cela hala slavi, bespotrebno je govoriti da je u svemu najmanje bitna pobeda Cibone vec poraz Partizana! Ovoga puta je policije bilo vise tako da se sve zavrsilo na bacanju petardi i upaljaca na nas, tako da su svoju sansu prokockali (nadamo se njihovom dolasku u Beograd i da nam se ukaze ista sansa kao njima) i murija ih je bez problema sve isterala iz hale! Cekali smo nekih 20 min. da bi nam se procistio put do busa. Nastaje problem da nemamo kako da se vratimo kuci, na sta nam inspektor kaze da to nije problem i da odemo do hale! Srecom nalecemo na ljude iz uprave koji ispadaju sasvim korektni i izlaze nam u susret, pogotovo Sibinovic! Nalazi se resenje gde se deo novinara seli kod igraca a mi upadamo na njihovo mesto! Odlicno smo prihvaceni od strane novinara sa kojima smo se zezali do 6:30 kada stizemo u Beograd!

Dakle Grobari su dokazali da i u losem stanju jos uvek imaju najvece i najvernije srce na navijackoj sceni, i da kao i uvek do sada PRVI pisu novo poglavlje navijacke istorije na ovim prostorima!
 

* reportaza je sastavljena od iskaza vise ljudi